Vreme je da se u pregovorima EU-Srbija otvori Klaster 3 – POSAO

Kopman je rekao da je Srbija ispunila merila za otvaranje Klastera 3 i da je spreman za otvaranje.

„Zaista verujemo da je sada vreme da to uradimo i naporno radimo sa članicama EU u tom pravcu“, rekao je Kopman na onlajn diskusiji o Paketu proširena EK koju je organizovao Centar za evropske politike.

Kopman je istakao da je iz izveštaja Evropske komisije o Srbiji, koji je objavljen 30. oktobra u okviru Paketa proširenja za 2024, jasno da članstvo u EU zahteva usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno u pogledu Rusije.

„Nažalost, Srbija i Gruzija imaju nizak nivou usklađenosti i to će morati da se promeni“, rekao je Kopman i izrazio zabrinutost zbog nekih izjava koje su u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU.

Prema njegovoj oceni, u Srbiji su reforme usporene zbog izbora i prekida u radu vlada, ali bilo je i nekog napretka.

Vladavina prava i normalizacija odnosa s Kosovom, dodao je, i dalje će biti važan fakor koji će uticati na ukupan tempo pristupnih pregovora.

Kopman je ocenio da su tokom protekle godine napravljeni značajni pomaci, uključujući otvaranje prvog klastera s Albanijom, početak pristupnih pregovora s BiH, Ukrajinom i Moldavijom i ispunjavanje prelaznih merila za ključna poglavlja u pregovorima s Crnom Gorom.

„Ako sve to pogledate morate se složiti sa mnom da je ubrzanje rada na proširenju zaista značajno“, rekao je Kopman.

On je dodao da su Crna Gora i Albanija sebi postavile cilj da završe pregovore do 2026. odnosno 2027. godine i da su to amiciozni ciljevi, ali da izveštaj EK pokazuje da su i realistični.

Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović izjavio je da Izveštaj Evropske komisije pokazuje da je napredak Srbije u procesu pristupanja EU razočaravajući i da otvara pitanje šta je tačno njena politika evropskih integracija i da li postoji.

Prema izveštaju EK o Srbiji, nivo pripremljenosti Srbije za pridruživanje EU se povećao za pola ocene u četiri poglavlja u odnosu na prošlu godinu, što je prema rečima Majstorovića razočaravajuće i pokazuje koliko je Vlada posvećena tom procesu.

Majstorović je istakao deo izveštaja koji se odnosi na stratešku orijentaciju Srbije.

„Ako posle 10 godina pristupnih pregovora Evropska komisija i dalje zahteva od Srbije da jasno odredi svoju stratešku orijentaciju, to je znak nedovoljnog poverenja i razumevanja Srbije šta proces evropskih integracija predstavlja“, rekao je Majstorović.

Majstorović je dodao da je posebno zabrinjavajuće što se u izveštaju pominje da Srbija nije ispunila preporuke iz prošlogodišnjeg izveštaja.

„To postavlja pitanje šta je tačno politika EU integracija Srbije i da li postoji“, rekao je Majstorović, ocenivši da nedostaje jasna politička volja, interes i posvećenost da se punom brzinom radi na reformama u cilju ispunjavanja kriterijuma za članstvo.

On je ocenio da postoje dobri odnosi Srbije s EU, njenim članicama i zemljama Zapadnog Balkana, ali da dok Srbija ne uvede sankcije Rusiji ti odnosi nikad neće biti zasnovani na poverenju, nego na oportunizmu i pragmatizmu koji ne mogu biti osnova razvoja dugoročnih odnosa.

Ukazujući na česte izbore i rekonstrukcije vlada u poslednjih 10 godina, Majstorović je ocenio da je u takvim uslovima veoma teško uložiti napore i kapacitete potrebne za tako zahtevan i kompleksan proces kao što je proces pristupanja EU.

Gledajući ceo region Zapadnog Balkana, Majstorović je ocenio da je na prilično istom nivou pripremljenosti za članstvo, a da Crna Gora u ovom trentuku ima najbolje šanse da ide brže od ostatka regiona.

„Ne bi me iznenadilo da dođe do grupisanja zemalja regiona u dve ili više grupa i u tom slučaju Srbija i Kosovo sigurno ne bi bili među prvima“, rekao je Majstorović.