Korišćen novi projektil srednjeg dometa kao odgovor na ukrajinski napad – POSAO

Dok Kijev tvrdi da je Moskva lansirala interkontinetalnu balističku raketu na ukrajinsku teritoriju, Vladimir Putin, predsednik Rusije kaže da su je gađali novim balističkim projektilom srednjeg dometa.

Putin je u iznenadnom obraćanju naciji saopštio da je napad odgovor na ukrajinsku „upotrebu američkog i britanskog oružja dugog dometa“.

On je upozorio zapadne države da je Moskva „spremna za svaki razvoj događaja“.

Iz Ujedinjenih nacija su poručili da je reč o „još jednom zabrinjavajućem razvoju događaja i da sve ide u pogrešnom smeru”, prenela je agencija Frans Pres.

Postoje četiri tipa balističkih raketa – kratkog, srednjeg dometa, srednje-dugog dometa i dugog dometa, poznate i kao interkontinentalne.

Rakete kratkog dometa mogu da dosegnu do 1.000 kilometara.

Doseg projektila srednjeg dometa je između 1.000 i 3.000 kilometara.

Raketa srednje-dugog dometa može da dobaci do između 3.000 i 5.500 kilometara, a dugog dometa – interkontinentalna balistička raketa – još dalje.

To znači da bi neke interkontinentalne balističke rakete mogle da pogode mete praktično bilo gde na Zemlji.

Sve balističke rakete mogu da nose ili nuklearne ili konvencionalne bojeve glave.

Rusija je dan ranije saopštila da je njena „vazdušna odbrana oborila dve krstareće rakete Storm šedou, proizvedene u Velikoj Britaniji”, ali nije rečeno kada i gde su rakete oborene.

Napad na Dnjepar

Serija eksplozija u gradu Dnjepru počela je u četvrtak rano ujutru i trajala oko tri sata, javio je BBC novinar Pol Adams.

Šta je tačno oštećeno u najnovijem ruskom napadu još nije poznato, ali su se četiri eksplozije čule u zoni velikog industrijskog kompleksa nedaleko od centra grada.

Najmanje 15 ljudi je ranjeno, među kojima i dvoje tinejdžera u napadu u četvrtak ujutru 21. novembra, saopštio je Sergej Lisak, regionalni guverner Dnjepropetrovske oblasti.

Vojni izvori su za BBC rekli da je projektil, dometa oko 9.500 kilometara, koji može da nosi više bojevih glava, ispaljen iz Astrahana, blizu Kaspijskog mora.

Balističke rakete su u velikoj meri deo vojnog arsenala Sjedinjenih Država, Rusije i nekolicine drugih zemalja.

Reč je o strateškom oružju, dijazniranom da isporučuju nuklearne bojeve glave, ali rakete mogu biti opremljene i konvencionalnim eksplozivima.

Putuju velikom brzinom, zbog čega ih je teško presretati.

Za sada nema dokaza niti nagoveštaja da je bilo kakva nuklearna bojeva glava korišćena ili lansirana u ovom napadu.

Dnjepar, grad u centralnoj Ukrajini je u proteklih hiljadu dana, koliko traje rat, nekoliko puta granatiran raketama, a više o tome možete da pročitate ovde.

Kijev je već koristio ATACMS za napade na ruske ciljeve na okupiranoj ukrajinskoj teritoriji, ali Vašington nije dozvoljavao takve napade unutar same Rusije – sve do 18. novembra.

Promena politike dolazi dva meseca pre nego što predsednik Džozef Bajden preda dužnost Donaldu Trampu, čija je pobeda na izborima probudila bojazan o budućnosti američke pomoći Kijevu.

Iz Moskve su odmah saopštili da će upotreba američkih raketa izazvati ozbiljne posledice i da će reakcija biti „odgovarajuća i opipljiva”.

Nešto ranije, predsednik Rusije Vladimir Putin odobrio je novu državnu nuklearnu doktrinu.

Prema njoj, svaki napad nenuklearne države na Rusiju, koji podrži nuklearna sila, smatraće se zajedničkim napadom.

Izmene su predložene još u septembru, o čemu opširnije možete pročitati ovde, a Putin ih je odobrio 19. novembra, kada je rat u Ukrajini ušao u hiljaditi dan.

Moskva je započela invaziju na Kijev 24. februara 2022. godine.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]